Упознајте нас, ми смо лепша страна приче о младима данас и овде! Ми смо Кг-Улт – и још увек чекамо своју прву књигу
Бранков дан. Рођендан Бранка Радичевића. Многи прођоше кроз Карловачку гимназију, али он је синоним за карловачког ђака. Његов “дух” је прво што вас дочека кад се упишете, и заувек у вама настани део вечности. Касније још попијете мало воде са чесме Четири лава и тиме заувек останете везани за ову дивну варош.
Пре четири године, направисмо манифестацију Бранков дан (мада то уме да потраје и по неколико дана), да прославимо рођење песника и да свету покажемо шта ђаци карловачки умеју.
И почесмо да пишемо приче. Креативне радионице, истраживање једне, тада за нас нове форме – кратке прозе. Писали смо свуда. У учионици, на дворишту, у неким кутковима вароши, код куће, ноћу кад нисмо могли да спавамо, кад су нас ломиле туге и кад су нас подизале радости. Онда бисмо то читали, коментарисали, критиковали, постајали све бољи и бољи. Учили да не будемо сујетни. Да се отворимо једни према другима. И свако је развио свој препознатљиви стил, јер како смо расли и откривали свет, тако смо се и у писању откривали. И, онда, одједном схватисмо да је то толико добро, да је то континуирани групни рад у трајању од четири године и да би то ваљало преточити у књигу. И направимо групу Кг-Улт. Да, то смо ми. Нас једанаест.
Тог 15. марта 2012. беше претпромоција наше књиге. Појависмо се пред светом, пред нашим друговима и професорима. Ако је неко од њих до тада и сумњао у нас, тог дана је схватио да смо озбиљни и да смо добри.
Позвали смо и медије. Мислили смо, сви пишу о проблемима младих, о томе како омладина ништа не ради, како се у школи ништа не учи, како је све црно. Стално се пише о одливу памети, а ми смо хтели да покажемо да смо све супротно од наведеног. Да смо лепи, занимљиви, паметни, радознали. Да смо у Карловачкој много тога научили, и да смо постали добри људи. Да радимо сјајне ствари. Јер, нисмо ми само писали ове четири године. Неки су били на размени у Америци, неки су учествовали у раду Истраживачке станице у Петници, неки су позвани да посете европске институције, а неки опет учествовали у међународним пројектима. Ишли смо на разна такмичења и освајали награде. Глумили, рецитовали, певали. Такође, можемо да причамо са вама о свему од филозофије до физике. Читамо много, гледамо добре филмове и слушамо квалитетну музику. Ми смо она лепша страна ове земље, ми смо оптимисти, верујемо у сада и овде. Верујемо у ону “кад се много малих сложе…” Али, нико се из медија није појавио. Можда нас сада неко примети и реши да нам помогне да заокружимо нашу причу.
Да нам помогне да из виртуелног света наша књига пређе у реални, да се одштампа.
Ми не сумњамо да постоје они који могу да нам помогну. У ствари, да вас питамо, да ли сте ви вољни да постанете део наше приче? Размислите, прочитајте неке од наших прича на блогу, посетите нашу страницу на Фејсбуку, дођите упознајте нас. И, да све ово о чему вам причамо урадило је нас 11. Замислите онда колико још дивне деце има у Карловачкој гимназији?
Не верујете? Дођите и проверите!
Књига, нажалост ни до дана данашњег није угледала светлост дана. Све више ми се чини да се ми децом бавимо само кад већ постане касно, када им срушимо снове и када оду на другу страну, ону на коју их је тако лако небригом гурнути, а тешко, тј. понекад немогуће на њега поново вратити.
0
Leave a Reply