KUVARICE, DRUGARICE, RECEPTI, DIJETE – izazov mikrokosmosa

Kad vam se sklope kockice.

Ne desi se to baš tako preko noći, nešto radite, neko to primeti, pa vas malo po malo gura u pravom smeru (ne, nije to guru – to su dobri ljudi koji vas gurkaju) i onda iznenadite i sebe onim što umete. I ubeđeni ste da to umete jer je neko imao strpljenja da vas podstiče. A nije baš lako nekom kome je posao da podstiče i da korigujući vodi druge ka cilju objasniti da sad on treba da bude ta strana koja će blago pogurana ići ka cilju.

O čemu ja to vama pričam?

O tome da je jednog dana u moj inbox samo sletela poruka – da  se od mene očekuje da napišem tekst za novi kulinarski portal. Ja? Ne, ne… Pa čitam opet… Ja? Hm… ne… ili možda… Ja? Pa ako Negoslava misli da mogu… da, baš JA.  Naravno, nisam deo te priče samo ja, ali ovog puta, u svom dnevnom izazovu pozitivizma u mikrosvetu… dadoh sebi za pravo da se radujem svom novom tekstu na portalu CAKE DOBROG KUVANJA.  O, da, da… cake dobrog kuvanja. Kad se mesto na kom objavljujete tekstove tako zove, onda ste u izazovu da to ne bude samo recept, da ne prenesete samo sastojke, već i da unesete zaista i neke cake, novine, da ubacite i priču, da objasnite zašto vam to jelo toliko znači, ili kome bi moglo da bude baš od koristi. 

Volim Cake i zato što su na njemu mnoge drage blogerke koje po osnovnoj vokaciji nisu gastro-blogerke, ali ovde iznose neke svoje tajne iz kuhinje. Njihovi recepti su  nostalgična putovanja, komične crtice, kratke priče u kojima su namirnice glavni junaci. 

Ono što sam ja ovog puta poželela da podelim – moj izazov su bile bundeve-špageti. Ne znam da li ste ih probali. Možda ste kao i ja prolazili na pijaci pored njih ne znajući šta biste sa njima – ja sam to godinama radila :) dok ove godine nisam rešila da promenim malo način ishrane – a samim tim i da uvedem neke nove voćke i povrćke. 

I, za kraj da podelim neka svoja razmišljanja u vezi sa ishranom sa vama.

Ljudi jedu od kad je sveta i veka. Ako se prisetimo samo priča naših starih, ili lekcija iz istorije – leti se jela jača hrana – jak doručak da bi se moglo raditi u polju i u kući i oko kuće, za ručak je često bilo nešto s kašikom, i večera lagana jer se ranije i legalo. Onda kad dođe zima, nekako se potrefe i postovi, pa red praznika da se malo bolje jede… pa opet post… I tako se čistio organizam, smirivale misli, i nisu se gomilali kilogrami. Otprilike šest meseci posta i šest meseci jače hrane. 

Kad smo počeli da gubimo kompas?

• kad smo prestali da radimo teške fizičke poslove, da idemo u polje, da čuvamo stoku, da hodamo…
• kad smo otkrili šarene izloge prodavnica, poslastičarnica, restorana – oči uvek gladnije od stomaka
• kad su se počeli da se pojavljuju recepti u štampi, kad su domaćice počele da se takmiče koja će smisliti lepše, šarenije, kaloričnije jelo
• kad su slatkiši puni masnoća, šećera, oraha, konzervansa postali svakodnevica
• kad je brza hrana postala obrok naš nasušni
• kad smo postali neumereni i kad su to namirisali oni koji su od viška kilograma napravili dobar posao

Savremeni čovek je izgubio kompas. Ili previše ili premalo. Kad sam rešila da i mi izađemo iz voza u kome sve šareno, a malo toga korisno za organizam – bila sam u dilemi. Nisam htela da upadam ni u jednu od ishrana… Kako god obrneš i okreneš, nije stvar u tome da ti hrana postane opsesija – da uveče smišljam doručak, da nosim ručak sa sobom, da mi večera dosadi zbog monotonije. Zbog toga sam se prisetila stare dobre UN dijete – za koju sam i ja dugo verovala da je čedo Ujedinjenih nacija… a u stvari je UNDIET to jest ne-dijeta. Jedino pravilo koje ovde morate da pratite jeste da ne mešate ugljenehidrate, proteine, skrob… voće jedete svaki dan. Ovo je za nas dvoje mnogo lakši način promene – samo se odlučimo šta nam je osnova tog dana i prilagođavamo se. Jeftinije je, i dalje jedemo ono što volimo, samo prekomponovano, imamo tri obroka, ne grickamo i smanjili smo slatko na minimum. Ovo je značajna informacija za sve one koji znaju kolika je ljubav prema kolačima i čokoladi u ovoj kući :) I, da, ne pridržavamo se strikno dana… samo gledamo da se držimo pravila o malim porcijama i nemešanju namirnica. 

Tako je i moja potreba da nečim zamenim testetinu u jelima koja su proteinska dovela do otkrića ove bundeve. No, da ne dužim više sa još jednom porodičnom storijom – ovaj put vezanom za kuhinju. Možda biste i vi mogli da je probate? Možda se i kod vas rodi ljubav na prvi pogled? 

I samo još samo nekoliko reči

I, htela bih još jednu bitnu stvar da napomenem. Ovo nije kritika ni jednog načina ishrane. Poštujem i hrono i paleo i lfhf dijetu, i UN dijetu, i Atkisonovu… sve one u kojima se čovek pronađe. Neko voli da prati striktna pravila, nekom treba da brzo skine kilograme, neko uživa u tome da se posveti pripremi i pisanju o zdravim obrocima. Sve poštujem, i u našoj ima od svake po malo. Moja ideja nije da propagiram niti kritikujem, ja sam vam samo iznela neka svoja razmišljanja i razloge zbog kojih smo nas dvoje izabrali ovaj način – koji oboje možemo da ispoštujemo i koji nas ne opterećuje i nije skup. A rezultati će, nadam se biti vidljivi u nekom doglednom periodu. Javljamo :)

Idealne hrono špagete