Dođe to doba kad je vreme zaista relativno. Ono što je za nas godina, za tebe je možda treptaj oka, ili čitav jedan život – i to sve u jednom istom času. Krenuo si pod dudove. Ali, ona te dočekala. „Jesam li ti nedostajao?“ „Jesi, radovanje moje, ali naučićeš da ovde to i nije tragično...
Ovaj tekst je objavljen u julu 2016. godine kada sam prvi put pročitala Lusi Barton. Objavljujem ga u integralnoj verziji jer utisak je ostao isti, uz neke male nijanse jer 7 godina je jedan životni ciklus. Namera mi je da vam pišem o nekim knjigama koje mogu da vam pomognu u određenim situacijama, da budu...
Ima jedan kućerak. Jeste, u Sremu. I nešto zemlje oko nje. Nije zidana od blata, ali od pustog inata jeste. Nikad nije pitao šta košta – pa ni tada kada je kupovao njivu u nedođiji sremačkoj jer imao je i mogao je. Pretvarao je njivu u voćnjak, ravnao daleko podnožje Fruške ne bi li na...
Dva puta sam ga sreo. Prvi put u zabranjenom gradu. Od njega sam prvi put i čuo za duše koje lutaju ovim svetom tražeći stalno druge duše da ih prevezu na onu stranu gde stanuje sreća. Alma je bila jedna od putnica. On je bio jedan od onih kojima je suđeno da pomažu u tom...
Ne možemo vratiti vreme. Ne možemo vratiti sjaj u nečijem oku. Ne možemo vratiti nežnost nečijeg zagrljaja. Ni laku noć, lepo spavaj. Ni vidimo se uskoro, pa pijemo kafu. Ne možemo odneti zakasneli poklon za rođendan. Ne možemo umesiti omiljene kolače. Ne možemo pomilovati žulj na dragom dlanu. Ne možemo reći ni ne donosite lebac...
Priča objavljena u časopisu „Književne vertikale“. Posvećena nedavno preminulom Đorđu Balaševiću. Presavila je beli list hartije ispisan sitnim rukopisom i ostavila pisamce na ormariću odmah kraj ulaznih vrata. Baš čudno – mogla bi da se zovu i izlazna… jer neko uvek izađe... pomisli, dok je spuštala hartiju. Ponavlja ovaj ritual svaki put kad im se...
Коме ли он ове тужне приче пише?, помисли она. Тако је почело. Био је нова звезда на њеном виртуелном небу. Скупљала је блогове као што су други скупљали салвете или каменчиће. Тражила у сваком оно нешто, посебно, оно зрно које копачи злата пронађу кад сијасет безвредних ствари одбаце. Она је просејавала по речима, тражећи то...
Стајала сам у реду, пред поштом. Ред дугачак, један по један. Степеник, по степеник. Маске на лицима, нико ни са ким не прича. Уместо у потиљке, гледам људе у ципеле. Кад човек лаже увек га прво изда најудаљенија јединица. У овом случају ципела. Далеко од очију, далеко од срца. Ципеле блатњаве и прљаве. Ципеле боја...
Награђена прича на блогерском конкурсу. „Драги путници, ово је последњи позив! Молимо вас да се укрцате и заузмете своја места. Волео је путовања, али на ово није желео да пође. Али, Слава је резервисала лет баш за 12122020 и није било шансе да га откаже. А није да није пробао. Небројено пута је покушао да...
U domu za stara lica živi recimo 80 ljudi. Ne idu nikuda, niko im ne dolazi u posetu, u kontrolisanim uslovima, imaju kontakt jedino sa ljudima koji brinu o njima. Negovateljice i negovatelji. Ljudi koji pored posla imaju porodicu, obavljaju neke aktivnosti koje su neophodne za život i svaki dan čujemo kako se zaraza pojavila...