Sutra će umreti čitavo jedna generacija karanfila. Ili, bolje rečeno, ovih dana je umrla, upakovana i sutra će samo biti prosleđena do svog konačnog boravišta, ili na svoju pretposlednju stanicu – jer jedni nikada neće ni otići iz cvećare, drugi će ostati zaboravljeni na nekim stolovima na nekim državnim poslovima, a treći će uspeti da...
Nikad toliko putovanja nismo planirali i nikad toliko otkazivali. U februaru smo mislili da je vreme loše, bolje da nam ti novci preteknu za april. U martu smo već otkazali april jer je jako mirisalo da će se nešto dešavati. U junu smo otkazali jer je bilo odmah posle izbora – i nešto smo bili...
Priča je kratka, taman koliko treba od Dunavskog parka do Dačmana. Prečicama. Koliko treba kiši da spere ostatke dana i mojoj imaginaciji da posloži reči u neku smislenu celinu. U srednjoj školi sam bila relativno loš matematičar. Ne zato što nisam znala, imala sam pet do kraja osmog razreda. Jednsotavno, više je nisam učila. To...
U neka siva jutra odlaze dragi ljudi. U nekim maglama provuku se neopaženo, u onom treptaju oka, u trenutku kad pomeramo zavesu da pustimo dan da uđe, kad pomislimo – dobro je, još jedna tama je iza nas, u tim trenucima duša poslednji put pomiluje telo. Poput ptice, nežne, majušne, svojim krilima dotakne srce, prođe...
Sneg se poigrava nad ravnicom. Kad pogledam u pravcu Srema – vidim da su mu obe noge spuštene, šeretski nad Fruškom gorom. Veliki tamni oblaci u daljini nagoveštavaju nevreme. A između tih spuštenih nogu vidi se svetlo – ono koje uvek nagovesti da dobri dani dolaze. I da podseti da u stvari ne postoji to...
Pomislim, bilo bi lepo da je ovo pesma. Ali ja ne umem da pišem poeziju. Ovo je priča o dvoje ljudi koji su pre sedam godina jedno pred drugim raspakovali kofere i počeli da vade iz njih neke stvari, lagane, pa red teških, pa kad bismo pomislili da će ono drugo da ode jer je...
Malo mi za sriću triba… Ne volim nešto Doris, ali ova pesma bi mogla da bude moj moto. Juče predivno sunce, moje muškatle i jadranska lepotica u svom najlepšem izdanju i eto ti radosti. Tako malo. Skuvam kafu, sednem na terasu, gledam to svoje bilje, ćutim, miriše kafa… dovoljno visoko da vidim samo krošnje, a...
Jedna, druga, treća kockica. Prvo se zapitam – otkud ja u toj igri, a onda shvatim da mi to Bog, ili Univerzum ili kako ga ti već zoveš – pomaže da poređam razbacane igračke. Da ih skupim, da pružim ruke i prihvatim ono što je moje. Da se ne bojim. A već sledećeg trena shvatam...
Za mene su ruže i jagode najlepši simbol meseca maja. Tako za svoj rođendan uvek imam tortu baš od ove divne prolećne voćke. Kada sam shvatila da će za koji dan biti rođendan, a da ja ne znam kad ću da napravim poslasticu, pomislih – a ko će to bolje da uradi od moje drage...
Food talk Dan kao stvoren za lepu novosadsku priču. U hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu održan je skup na kom su najavljena dva velika događaja u vezi sa hranom, ali je promovisan i novootvoreni hotel „Sheraton“. Ambasadorima, privrednicima, preduzetnicima, novinarima, blogerima, prestavnicima grada Novog Sada i Pokrajinske vlade, obratio se potpredsednik Pokrajinske vlade i...