Tražimo žensku osobu za rad u prodavnici, butiku, pekari… Tražimo mlađu devojku za rad…
Svaki dan prolazimo pored ovakvih oglasa kojima su oblepljeni izlozi širom grada. I nisam mnogo razmišljala o njima – dok nam prijatelji koji nisu iz Srbije nisu postavili pitanje – da li je nama to u redu, korektno?
Kod njih u nekoj drugoj zemlji ovakvi se oglasi smatraju diskriminacijom i niko se ne bi usudio da ih postavi. U startu ste diskriminisali sve osim devojaka (mladih). Kada bi vlasnici lokala smeli da napišu šta zaista traže, oglasi bi glasio: tražimo mlade, lepe, vitke, doterane devojke koje ne planiraju uskoro da se udaju, rađaju i nemaju svoje mišljenje.
U nekom drugom svetu svako ko pročita takav oglas mogao bi da tuži vlasnika za diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ali mi ni ne razmišljamo kao taj neki drugi svet, dok nam neko ne skrene pažnju.
Porodični popust – za tri, četiri, pet kupljenih karata.
Žali mi se jedan učenik – kaže zar mama i ja nismo porodica? Njemu je otac umro. Neko ne može da ima decu. Da li supružnici, njih dvoje, nisu porodica? Zar baka i deka kojima su unuci negde u belom svetu nisu porodica? Zar brat i sestra koji nemaju roditelje nisu porodica? Da li sve ove dvočlane grupe nemaju prava na porodični popust?
Zašto je to tako? Jer oni koji postavljaju pravila tako su u mogućnosti.
Može li se protiv diskriminacije?
Možemo, ali moramo naučiti da gledamo, vidimo i primetimo. Samo tako i mi možemo biti u mogućnosti da nešto uradimo.
Znate li vi za neki sličan slučaj nepoštovanja tuđih prava samo zato – jer je neko tako u mogućnosti?
Leave a Reply