Muškarci se ne žene takvim ženama

Home Intimni imaginarijum Muškarci se ne žene takvim ženama
Muškarci se ne žene takvim ženama

Muškarci se ne žene takvim ženama (Sex i grad)

Povede se danas razgovor o knjigama – dobre, loše, lake. I kad malo bolje razmislim nema lake knjige iliti lakog štiva – jer, ako izuzmemo da je ovo gramatički potpuno nepravilno, ta, takozvana laka literatura u svakom slučaju dovede do glavobolje. Ovako ili onako. No, jedna od tih lakih postala je, zahvaljujući televiziji, štivo na kom su se „učile“ i čini mi se, ponekad, preučile one koje su mislile da feminizam i ženska prava izgledaju baš tako – jednostavno i lako kao u bajci.

Mislim na „Sex i grad“. Mislim na seriju, ne na knjigu. Objasniću malo kasnije zašto. Milioni devojaka i devojčica odrastaju već koju deceniju u ubeđenju da je život bajka u kojoj se zabavljaš do mile volje, ideš sa zabave na zabavu, ponekad nešto malo i radiš, momci ti prosto uskaču u krevet (ali ako se neko vreme i zabavljaš sa nekim od njih, nije problem što ih menjaš kao tašne, od sezone do sezone), i kad ti sve to dosadi, tada dođe onaj pravi, oženi te, rodiš dete, ali čak i ako ne možeš da ga imaš, šetaćete kuce i ludo se voleti. I sve to uvek uz red seksa. Svaka od navedenih stavki. Posao – seks – izlazak – seks – kafa – seks – zabavljanje – seks – venčanje – seks… I tako dok vas smrt ne rastavi.

Tako devojčice iz prethodnog pasusa jedva čekaju da porastu i da počnu da žive seks i grad. Problem ponekad  predstavlja to što nisu iz grada, ali je i to lako rešivo – preseliš se i sve legne na svoje mesto – kad dođeš u grad samo na to nakalemiš seks.

Ovo je serija o Keri Bredšo i njenim drugaricama. Ovo je serija o lagodnom životu žene koja je došla u grad, postala kolumnista, ili bi to u današnje vreme mogla da bude i blogerka, nebitno, zarađuje prosečno, ponekad nema baš mnogo toga za jelo, ali zato ima garderobu koja, po komadu vredi kao delovi nameštaja u stanu prosečnih nas, a sve zajedno vredi kao omanji ili sada već, osrednji stan u Srbiji. Keri nije muški već ženski san. Njoj se dešavaju sve te bajkovite stvari – upoznaje Zverku, koji je voli baš takvu, neurednu, nemarnu, nedoraslu, večitu devojčicu. Povremeno on nestane iz njenog života i te praznine ona uvek popuni nekim sasvim pristalim tipom, od kojih bi, skoro svaki, realno bio mnogo bolja prilika za odavde do večnosti, samo je imao jednu malu manu – nije imao dovoljno novaca, da budemo realni.

Šarlot je muški san. Fina, pristojna, odmerena, dovoljno mudra da zna gde je granica preko koje se ne prelazi – ako želiš ozbiljnu vezu i koje se granice smeju preći, ako je to tako, pomalo usput. Ona uspe da ulovi bogatog muža, da propati uz njega i zlu svekrvu, razvede se i nađe bogatog finog momka, ne preterano lepog, ali očaranog njome dovoljno za svaki njen hir, pa čak i da „uveze“ devojčicu sa Istoka jer za sreću treba samo još tako malo – a kad zapne, onda podmažeš novcima.

Samanta  je tajni san mnogih žena – tj. njen način života je maštarija mnogih. Bogata, ostvarena žena – menja muškarce, da bi na kraju završila sa nekim koliko se sećam, duplo mlađim od nje. Svi tajni snovi na jednom mestu. No, o njenom liku i delu neki drugi put, insprativna je za priču, pa bih samo jednu svoju asocijaciju dodala za kraj priče o njoj  – čuvaj se svojih želja – mogu da se ostvare.

Miranda – nije ničiji san – njen život tako liči na život svake prosečne žene – kuća, posao, običan momak, slučajna trudnoća, kompromis – život u predgrađu sa porodicom ili centar sveta i džet-seta sa prijateljicama. I ona bira porodicu. Tako obično i tako prozaično.

I da se vratim na Keri Bredšo i njenu fatalnu ljubav sa bogatim Zverkom – koju je na trenutak poljuljala pojava još bogatijeg Rusa. To što je bio stariji, totalno drugačiji od nje, sa drugog kontinenta, sa drugačijim običajima i navikama, nije joj smetalo. Zbog njega je prestala da piše, napustila Menhetn, Ameriku, prijateljice, sve u šta se čitavi nebrojeni niz epizoda klela da su najvažnije stvari u životu, zbog čega je raskidala sa svim drugim momcima kojima je to ranije smetalo. Sad, odjednom da li zbog sata koji je počeo da otkucava ili zbog nečeg trećeg, sve pada u drugi plan. Ode Keri. Ostaše njih tri. Ode Keri, a Zverka se baš tada seti da ne može bez nje. Kad je otišla. Ode Keri, a Zverka za njom.

I, sad bih se vratila na knjigu – ili na papirnu verziju „Sex i grada“. Ne znam da li ste istu čitali, ali ako jeste, znate da se je sličnost više u detaljima.. I jasno je da su producenti, shvativši potencijal knjige proširivali priču u nedogled, dodajući originalu staze i stranputice koje, na kraju, kao i i knjizi, vode u Pariz. Koje, kao i na kraju vode i Zverku u Pariz. Ali, postoji jedna kvaka. Neka bude 22. Na kraju serije sve devojke i devojčice su se rasplakale od sreće – jer princ te uvek pronađe i učini časnom gospođom. Otplakale su i one koje su verovale da su jednom naišle na princa – pa se ispostavilo da niti su one princeze niti su njihove bolje polovine plave krvi. Da vode živote sličnije Mirandinom. Ali, otklapala sam i ja – jer je serija poturila jednu veliku laž. Knjiga se, ipak malo drugačije završava.

Zverka se ne oženi s Keri. Ne mogu da vam citiram poslednje redove knjige – jer sam je poklonila – ali poenta je u tome da su žene poput Keri zanimljive da zbog njih preletite pola sveta, da ih zovete u pola noći kad vam je teško, da vam budu zanimljive onako nesnađene u vremenu i prostoru, pomalo šašave, nežne, krhke, raščupane, otkačene, pomalo na svoju ruku, ali i to ima svoju granicu. Jer, kad dođe vreme da obuku belu haljinu, ona im uvek nekako izmakne. Ona pripadne nekoj Šarlot koja je pomalo dosadna, ali uvek uredna, pristojna, zna kad je dosta i kada prestaje zabava i počinje realni život.

Na kraju – u knjizi, Keri ne oblači venčanicu. Ostaje sama jer, kako ono Zverka kaže – muškarci se takvim ženama ne žene… (ako neko ima knjigu pri ruci, bilo bi divno da tih nekoliko redaka dokuca u komentar…)Keeri

fb-share-icon0

Leave a Reply

Your email address will not be published.